Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Inflacioni jaz". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UVOD

O inflaciji se zna jako mnogo, ali ipak nedovoljno. Ona ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje, svejedno da li im je površina velika ili mala. Još jedna specifičnost koja se vezuje za inflaciju je to što se nikada ne javlja dva puta u istom obliku. Inflacija je prvi put upotrebljena u SAD-u, kao oznaka skoka cena i novčanog opticaja u vreme građanskog rata koji je vođen 1861-65, kada je vlada, u sled nedostatka sredstava za finansiranje rata, bila prisiljena da izdaje papirni novac, tzv. „Green-backs“, bez pokrića, ali je gotovo sigurno da su raznovrsne inflatorne situacije i problemi bili poznati i ranije. Tek nakon Prvog svetskog rata inflacija postaje gotovo stalna pojava i s drastičnim posledicama. Od 1960-ih, inflacija je proglašena kritičnim problemom.

Razdoblje velikih inflacija počinje tek sa upotrebom nekonvertibilnih novčanica. Uzroci inflacije mogu biti višestruki. Kod inflacije potražnje, previše potrošnje je preusmereno na premalo roba. Uzroci su porast novčane ponude, državnih rashoda, porast izvoza čime se smanjuje domaća ponuda. S druge strane, porast nominalnih nadnica, porast cena inputa i energije i promena deviznih tokova dovode do inflacije troškova. Visoke stope inflacije najčešće su prouzrokovane političkom odlukom u situacijama u kojima država ne može dobaviti prihode iz drugih izvora pa se odlučuje na „štampanje novca“.

S obzirom na njene različite pojavne oblike i uzroke koji dovode do njenog nastanka, razvile se se mnoge teorije, a samim tim i podele inflacije po više kriterijuma i na više vrsta. Tako prema intezitetu i dinamici, razlikuje se blaga (puzajuća, latentna) inflacija, umerena, galopirajuća i hiperinflacija; prema uzrocima inflacija se deli na inflaciju tražnje i inflaciju ponude; a prema podeli s obzirom na stanje privredne aktivnosti podela je na stagflaciju (inflacija u stanju stagnacije) i incesija (inflacija u stanju recesije). Inflacija je kao Sizifov posao, ma koliko radili na njoj opet smo na početku. Nikada je ne možemo u potpunosti neutralisati ali je treba držati pod kontrolom.

Ako je ne ukrotimo mi i mi ne upravljamo njom, ona će upravljati nama, a onda nam je sasvim sigurno tu i kraj, jer posledice koje ostavlja „neukroćena“ inflacija su ogromne i ne mogu se „izlečiti“ decenijama. Zato treba da poravnamo, koliko je to moguće, brdo uz koje kotrljamo ovaj težak kamen.

 

1. POJAM I DEFINICIJA INFLACIJE

Teško je naći neku ekonomsku temu i/ili fenomen koji je toliko mnogo analiziran, o kojem je toliko mnogo pisano, a koji je uvek aktuelan, kao što je inflacija. Razlozi su brojni i leže ne toliko u njenoj složenoj prirodi, cikličnosti pojavljivanja, isprepletenosti faktora uticaja i njihovom raznolikom poreklu, koliko u njenom pogubnom i kriznom uticaju (obično dugoročnom) na privredni rast i razvoj, preko deformacije svih osnovnih ekonomskih pokazatelja.

Inflacija je potencijalna kočnica i stalna opasnost za svaku privredu koja vreba iz prikrajka i preti kao Domoklov mač da se pojavi kao reakcija na razne negativne pojave i deformacije u privrednom, društvenom međunarodnom okruženju. Ona je multifaktorski fenomen, koji predstavlja neizbežan satelit svake tržišne privrede. Nema opšte prihvaćene definicije inflacije, niti se stručnjaci mogu usaglasiti oko objašnjenja njenih uzroka i posledica. Inflacija je povećanje agregatnog nivoa cena u odnosu na vrednost novca ili još jednostavnije to je pad vrednosti novca, a time i pad kupovne moći. Kupovna moć novčane jedinice ogleda se u određenoj količini robe i vrsta usluga koje se može dobiti njenom zamenom.

...

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]